Подручје општине Шековићи, у цјелини узевши, налази се у појасу континенталне климе, са наглашеним годишњим варијацијма температуре и падавина. Резултати дугогодишњих мјерења (период од двије деценије:1959-1978.) основних климатских обиљежја потврђују одређене специфичности ужих подручја општине.

Средње мјесечне температуре ваздуха се карактеришу наглим порастом у прољетним мјесецима, тако да мјесец март има позитивну вриједност од 2,2 °Ц, април од 7,1°Ц, а последњи прољетни мјесец мај од 12,4°Ц.

     Највећа просјечна мјесечна температура ваздуха је у мјесецу јулу и износи 18,2°Ц, те је ово уједно и најтоплији мјесец у години.

    Средња годишња температура у Шековићима је 7,5 °Ц и хладнији су од Власенице за око 1,5°Ц. На основу средњих мјесечних температура ваздуха, зима је најхландија, а љета су умјерено топла, а јесен је топија од прољећа. Од мјесеци најтоплији је јули, а најхладнији је јануар.

    За културе које се могу узгајати на овом подручју, а потребна им је средња дневна температура ваздуха од 5°Ц, вегетациони период траје просјечно 214 дана. Значи да се могу успјешно узгајати оне врсте које треже дужи вегетацини период, а угрожавају их средње дневне температуре ниже од 5°Ц. Вегетациони период са средњом дневном температуром од 10°Ц траје 147 дана, а од 15 °Ц траје 72 дана.

    Са становишта падавима подручје Шековића припада континенталном падавинском режиму, са годишњим минимумом падавина у фебруару, а максимумом у јуну мјесецу (89мм за период од 20 година). Са инжењерско-геолошког становишта, може се претпоставити да не постоје никакви услови који би изазвали хоризонтално помјерање тла већих размјера у насељима Шековићи и Тишћа, уколико дође, доћи ће у хумусном покрову преко масивних глина. Са сеизмичког становишта подручје припада ВИ степену, док нпр. Тузла припада 7. степену сизмичности.