Природни потенцијали општине Шековићи су релативно мало истраживани. И поред недовољне истражености територије општине у рударско-геолошком смислу ипак су нађене следеће сировине:

- угаљ /Горњи Шековићи/,

- кварцит /Тишча/,

- руда гвожђа /неколико локација на територији општине/,

- манган /Влачићи, Мекићи, Ловница/,

• - глина /за циглу и цријеп – Жељезник и Тишча/,
• - украсни камен и грађевински камен /Нетек, Трново и Тишча/,
• - минерална вода /Коријен, Калабаче/,
• - слана вода /Коријен/.

Налазишта ових сировина и других материја указују на нужност детаљнијих рударско-геолошких истраживања. Тек након ових истражних радова моћи ће се поузданије процјенити и валоризовати подручје општине Шековићи за експлоатацију ових природних богатстава.

Земљиште

         Земљиште је најважнији детреминирајући фактор развоја пољопривреде, која је је једна од кључних дјелатности руралног простора и основни облик активности његових становника, те је веома битан фактор за смањење сиромаштва, које је, морамо признати, у овој општини значајно изражено. Такође, пољопривредна дјелатност доводи до одржавања еколошке равнотеже. Агроеколошки услови у општини Шековићи су релативно повољни за пољопривредну производњу, међутим она се данас суочава са неопходношћу санирања ратних штета и процесом транзиције из планске ка тржишној пољопривреди. У овом контексту, општина Шековићи располаже са 9952 хектара пољопривредних површина, од чега су 4 580 хиљаде оранице и баште или 46,02 % од укупног пољопривредног земљишта, око 3.000 хектара ливаде и пашњаци, а само 180 хектара воћњаци. Процјена је да на подручју општине има око 11451 хектара шума са 2,7 милиона м3 укупне дрвне масе, са годишњим прирастом од 43.000 м3.

  Шумско земљиште заузима значајан дио територије општине Шековићи, већи дио шумског земљишта је у протеклом периоду нерационално експлоатисан, због тога би у наредном периду требало заштитити шумски простор, пошумити огољене површине, мијењати структуру шума орјентацијом на продуктивне врсте дрвета тј, требало би да општинске управа у сарадњи са другим институцијама направи програм развоја шумарства, план газдовања шумама, те заштитити, репродукује и уреди одређена шумска подручја у циљу развоја спорта, рекреације, туризма и лова.

     За унапређење ефикасности у коришћењу шумских ресурса, који представљају један од највећих потенцијала Републике Српске и БиХ, потребно је унаприједити систем управљања у шумарству, један од главних задатака у нреденом периоду успостављање базе података и национална инвентура шума, којом ће се утврдити стварно стање и створити основе за нову организациону структуру управљнаја шумским ресурсима. Иако је током минулог рата на простору БиХ, пољопривредно-прехрамбени сектор претрпио знатну штету, овај сектор сектор, посебно у Републици Српској, полако, али сигурно, стаје на здраве ноге и постаје један од важнијих ослонаца економије и развоја како државе, ентитета тако И поједниних локалних заједница. Ако посматрамо податке ресорног министарства Владе РС, са годишњом производњом пољопривредних и готових прехрамбених производа у вриједности већој од 1 500 милиона КМ, овај сектор има значајно учешће у друштвеном производу Републике Српске, а самим тим и БИХ.

       Производња здраве и квалитетне хране, прије свега за задовољење потреба властитог становништва, али и аза извоз онога што преостане, циљеви су којима тежи готово свака земља, а то је један од стратешких циљева ПРСП-ове стратегије у БиХ.

Сваки пети становник БиХ може се сматрати сиромашним по стандардима ЕУ. Подаци ПРСП-а стр.11.