СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА

ОПШТИНЕ ШЕКОВИЋИ

2007-2012

2

Поштовани грађани,

као што смо често пута у процесу израде овог документа говорили, Стратегија је поглед у будућност и као таква увијек носи дозу неизвјесности. У данашњем транзиционом периоду рјешење загонетки су обично опет загонетке. Обзиром да рјешење загонетке зависи од начина на који га разумијемо, тиме ће и успјех овог документа зависти од тога како смо га научили и разумјели, тј. морамо сами изнаћи пут да бар мало осјетимо и видимо будућност.

Но немојте мислити да смо и ми били, вични проналажењу рјешења на све ове одговоре, те овом приликом желимо да се захвалимо свима Вама који сте нам пружили несебичну подршку у изради овог документа, такође, захвалност дугујемо особљу и консултантима CARE Интернатионал, ДРИНА Сребреница и OSCE-у који су нам заиста у правом смислу ријечи били „звијезда водиља“.

Општински развојни тим

3

1. УВОД...................................................................................................................................- 4 -

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КАО ФАКТОР РАЗВОЈА................................................- 6 -

3. ШЕКОВИЋИ КРОЗ ИСТОРИЈУ.....................................................................................- 7 -

4. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ...................................................................................................- 11 -

4.1 Минерални ресурси..........................................................................................- 11 -

4.2 Земљиште.............................................................................................................- 11 -

4.3 Клима......................................................................................................................- 13 -

5. ОСНОВНИ ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ......................................................................- 15 -

6. ИНФРАСТРУКТУРА........................................................................................................- 19 -

6.1 Путна инфрструктура.............................................................................................- 19 -

6.2 ПТТ инфрструктура..........................................................................................- 20 -

6.3 Комунална инфраструктура.........................................................................- 20 -

7. ТРЖИШТЕ РАДА.............................................................................................................- 25 -

8. АНАЛИЗА ОПШТЕГ СТАЊА.......................................................................................- 27 -

9. АНАЛИЗА БУЏЕТА.........................................................................................................- 29 -

9.1 Опште напомене.......................................................................................................- 29 -

9.2 Квантитативна анализа.........................................................................................- 29 -

9.3 Квалитативна анализа...........................................................................................- 32 -

9.4 Програм капиталних инвестиција (ПКИ)......................................................- 36 -

10. ОБРАЗОВАЊЕ, ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА, КУЛТУРА И СПОРТ......................................................................................................................................................- 37 -

10.1 Образовање.............................................................................................................- 37 -

10.2 Здравствена заштита...........................................................................................- 37 -

10.3 Социјална заштита...............................................................................................- 38 -

10.4 Култура......................................................................................................................- 38 -

10.5 Спорт и рекреација и НВО................................................................................- 39 -

11. АНАЛИЗА УПРАВЕ ОПШТИНЕ ШЕКОВИЋИ...........................................................- 39 -

11.1 Опште напомене....................................................................................................- 39 -

11.2 Посебне напомене................................................................................................- 39 -

12. SWOT АНАЛИЗА...............................................................................................................- 42 -

13. ВИЗИЈА ОПШТИНЕ ШЕКОВИЋИ................................................................................- 46 -

14. СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ШЕКОВИЋИ................................- 48 -

ЖИВОТНИ ЦИКЛУС ПРОЈЕКТА..........................................................................................- 57 -

ПРАЋЕЊЕ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ СТАРТЕГИЈЕ................................................................- 60 -

УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ УСЛУГАМА ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ ПО ЗАХТЈЕВИМА СТАНДАРДА ИСО 9001:2000................................................................................................................................- 69 -

4

1. УВОД

Стратегија развоја општине Шековићи 2007. до 2012. године је документ чијој реализацији је приступила општина Шековићи у току 2006. године, са конкретним развојним циљемима, пројектима и акционим планом за 2007. годину.

Овај документ има стратешки приступ, али је његова основна намјена оперативна. Ова стратегија је истовремено и предуслов за стварање савременог концепта локалног развоја на принципима партиципације, толеранције, демократије и поштивања разлика у свим сферама социо-политичког живота. Методологија развоја базираног на учешћу свих кључних интересних група је једини прави приступ који омогућава најефикасније покретање великих економских, политичких и социјалних капацитета у циљу постизања даљег друштвеног, економског и социјалног просперитета на подручју цијеле општине Шековићи.

Садашње снаге Шековићи су усмјерене на стварање бољег пословног и људског окружења што и чини ову Стратегију основом не само економског него и цјелокупног људског развоја. Овај документ је створен је са грађанима и за грађане, са максималним кориштењем расположивих ресурса.

Током израде стратегије, Општина је у сарадњи са CARE/ДРИНА и његовим консултантима усвојила и примијенила основне кораке у изради стратегије развоје:

􀀸 Организовање снага,

􀀸 Израда анализе стања са SWOT анализом,

􀀸 Израда стратегије развоја

􀀸 Израда плана имплемeнтације стратегије

Активности су започете формирањем: општинског развојног тима , партнерске групе за израду стратешког плана развоја општине Шековићи и радних група по појединим областима).

Након организовања снага, приступило се прикупљању квантитативних и квалитативних података за процјену локалне привреде и других друштвених дјелатности на основу којих је урађена анализа стања и SWOT анализа општине Шековићи, те дефинисана кључна питања на којима је потребно радити у будућности како би смо унаприједили економски развој општине.

5

Следећи корак био је развијање стратегије општине у оквиру које је дефинисана Визија будућег развоја, општи и појединачни циљеви односно дефинисани стратешки циљеви и пројекти, а након тога услиједио је одабир приоритетних пројеката односно имплементација стратегије.

Завршни корак у изради стратегије односио се на успостављање поступака за праћење и ревизију стратегије, визије, те акционих планова у вези са имплементацијом пројеката

6

2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ КАО ФАКТОР РАЗВОЈА

1Општина Шековићи се налази у сјевероисточној Босни и Херцеговини, ентитетски припада Републици Српској. Општина Шековићи се углавном поклапа са територијом Доњег Бирча и има површину од 202 км2, што предствља 0, 365 % од површине Босне и Херцеговине чија површина 51 209,2 км2, или 0,806 % Републике Српске чија је површина 25035 км.2

Централни дио општине је новијег датума; физиономију вароши Шековићи су почели добијати тек послије другог свјетског рата. Од већих центара који се налазе у близини наше општине су Тузла /50км/, Зворник /40км/. Поред тога у релативној близини се налази и Сарајево /100км/.

Шековићи

Географски положај Шековића у ширем географском контексту Босне и Херцеговине

Само насеље Шековићи је формирано на флувијалном материјалу ријеке Ловнице на ушћу у Дрињачу. Подземне воде на подручју насеља Шековићи су у директној вези са водостајем у кориту ријеке Дрињаче, која је управо главна водена артерија подручја Шековића. Ријека Дрињача је дуга 77 км и припада сливу ријеке Дрине.

1 Није познато поријекло назива „Боснаа“. Њеном средином протиче истимена ријека, неизвјесно је да ли је ријека дала име земљи или земља ријеци.

7

3. ШЕКОВИЋИ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Шековићки крај од Римљана до наших дана расјецали су важни путеви који су повезивали подручја источно од Дрине са централном Босном. Шековићи су добили име по једном дјелу становника који су из Шековине у Херцеговини населили ове просторе крајем 17.вјека. Све до пред крај 17.вијека Шековићи су били релативно густо насељени, а тада су војне похаре или болест прориједиле или скоро уништиле старе житеље, а на мјесто њих су дошли нови из Херцеговине, који чине и највећи дио данашњег становништва. Треба истаћи да су почетком 17.вјека Шековиће напустили преци Илије Бирчанина, Хаџи Милентија и Проте Матије Ненадовића, те да је због родбинских односа и других веза преко манастира била јака војничка сарадња овог краја са Србијом у првом српском устанку. Овдје треба истаћи и чињеницу да је мајка Ивана Грозног, Јелена Јакшић Глинска2 поријеклом из Шековића и да су због тих веза били добри односи између манастира Папраће и руског царског двора. Манастири Папраћа3 и Ловница у прошлости су били значајни центри писмености и слободе. Од 16.вјека они одржавају везе са Русијом, затим манастирима у Пољској, Србији и Влашкој. Шековићи имају посебно мјесто и у НОБ-у и спадају у прве устаничке крајеве у Југославији. У Шековићима су основане Прва бирчанска бригада, Шеста источнобосанска бригада и Прва пионирска дивизија.

2 Кћерка српског војводе Стефана Јакшића - Ана, била је удата за кнеза Василија Љвовича Глиниског, чији су се поседи налазили у Бјелорусији. Њихова кћерка Јелена удала се 1526. године за московског кнеза Василија ИИИ Ивановича, који је овом земљом владао од 1505. до 1533. године. Њихов син Иван ИВ Васиљевич Грозни владао је Русијом најпре као велики кнез (1533-1547), потом као цар (1547-1584).

3 Манастир Папраћа по народној пјесми "Милош у Латинима" задужбина је жупана Вукана сина Стефана Немањића, по троношком и пећком љетопису Папраћу је почео зидати краљ Драгутин, а довршили су његови синови Владислав и Урош. И подизање манастира Ловнице троношки и пећки љетописи везују за краља Драгутина. Такође, поуздано се зна да је краљ Драгутин 1284. на сабору у Дежеву предао власт свом брату Милутину, а он на управу од угарског краља Ладислава ИВ (брата његове жене) добио Мачву са београдом и босанске области Усору и Соли, те је он уз неке српске области управљао и овим подручјем до 1316. године као "сремски краљ".

8

Стећци у селу Марковићи

Према писању Руди Петовара Шековићи су 1943. године постали војнички, политички и културни центар читаве источне Босне и у њима се налазило највише војно и партијско руководство за источну Босну. Шековићи су имали специфичну позицију и у последњим ратним дешавањима на просторима бивше Југославије и Босне и Херцеговине у којима је дошло до значајних људских и материјалних губитака на подручју цијеле општине. Посебне историјске вриједности које треба нагласити и које могу бити ослонац будуће туристичке понуде су следеће4:

ПЕРИН ГРАД налази се низводно низ Дрињачу десетак километара од Шековића, са лијеве стране Дрињаче на завршетку села Калабаче. Од Шековића до Калабача је миран ток ријеке Дрињаче, са повременим меандрима и околним алувијалним наплавинама које су претворене у обрадива плодна поља. Након завршетка равничарског дијела, долази низводно код Периња и Перинграда до наглог усијецања тока и прављења дубоко усјеченог кањона скоро до самог улијевања у ријеку Дрину. На десној страни Дрињаче је брдо Вис (764 м н.в), куполастог облика које се нагло уздиже , а низводно је брдо Паљевина (841 м н. в) и највећи брдо Удрич (1042 м н. в), а са лијеве стране наспрам поменутих брда су нешто мања: Лемино брдо (613 м.н.в.), Козјак 659 м.н.в.) и Соколина (507 м.н.в.). Ако имамо у виду чињеницу да је ток Дрињаче на овом дијелу усјечен на око 200 до 300 м н . в. и да се сва брда нагло уздижу од тока ријеке, можемо закључити да је ту био изражен врло јак ерозиони рад воде.

Сматра се да су дијелом кањона Дрињаче водили врло битни средњовјековни путеви за Сребреницу и Зворник, па је

4 В.Обрадовић, Магистарски рад, ПМФ, Бања Лука, 2006.

9

логично било са становишта одбране и контроле путева да се на улазу у овај кањон сагради утврђени град. И овај град народ везује за Јерину и њене грађевине. Уписаним изворима први пут се помиње 1444.године. На два стјеновита узвишења, која се окомито издижу изнад тока Дрињаче, налазе се остаци зидина тврђаве, истина лоше сачувани , али се јасно види да су ту постојала утврђења која су имала контролу над улазом у кањон. Са тих кула пружа се видик на мирни равничарски узводни ток Дрињаче и са друге стране далек видик на усјечени кањон низводно од Перинграда ка ријеци Дрини. Да је ово подручје у кањону Дрињаче било и другим народима интересантно говоре и врло добро очуване некрополе богумилских стећака у близини тврђаве и локалитет Црквиште гдје су видни остаци некадашње цркве. У близини тврђаве уз сам ток ријеке Дрињаче налази се извор топле воде и у једном дијелу тока убетониране велике жељезне алке за које су по легенди некада везивани бродови. Због неприступачности терена детаљнија испитивања извора топле воде нису вршена, али свакако са осталим природним мотивима даје посебан значај за љубитеље нетакнуте прироре (планинаре, алпинисте, риболовце, сплаваре, ловце и др.). Подручје Перинграда и околине није у потпуности археолошки испитано, нити је валоризовано у туристичком смислу.

МАНАСТИРСКИ КОМПЛЕКС ЛОВНИЦА представља туристички комплекс обједињен на црквеном земљишту, а чине га: манастир Ловница, пећина Ловница, извор ријеке Ловнице, спомен воденица, етноводеница, спомен гробље из ll свјетског рата.

􀀸 Манастир Ловница по народном предањује је задужбина краља Драгутина који је управљао овим простором од 1284. до 1321. године.Подигнут је на извору ријеке Ловнице. Манастир је добио име по ријеци Ловници. Вјерује се да је Манастир првобитно био сазидан низводно на десној страни ријекем Ловнице код Ловничког поља.

􀀸 Пећина Ловница налази се изнад самог манастира Ловница и извора ријеке Ловнице. У улазном дијелу је пећина око 30 м2, а у продужетку су уски ходници, недовољно испитани.

􀀸 Извор ријеке Ловнице налази се испод велике стијене која има морфолошки изглед у облику тектонског огледала гдје на најнижем дјелу напрснућа тог огледала избија

10

извор. На самом извору је постављен велики, резбарени дрвени крст који заједно са извором има вјерско значење.

􀀸 Спомен гробље из ll свјетског рата на овом мјесту је типичан примјер нарушавања црквеног амбијента и сукоба двије супротстављене идологије. Наиме, тадашње власти су након II свјетског рата одузели дио манастирског земљишта на коме су направили од манастирског конака 1959. музејску поставку са документима, фотографијама и другим материјалима из периода када је ту било сједиште војног и политичког руководства НОП за источну Босну. На падини уз манастир је 1961. године, уређена спомен поставка VI источно-босанске пролетерске бригаде. Гробови су прекривени бијелим мермерним плочама са натписима 1 245 палих бораца и 4 народна хероја. Од овог броја 620 бораца је из Срема. На њеном најнижем дијелу налазе се зидане пушкарнице, а изнад њих су спомен плоче.

􀀸 Спомен-воденица се налази у дијелу комплекса манастира Ловнице, стотињак метара низводно од извора ријеке ловнице. У воденици су у Другом свјетском рату Нијемци спалили групу дјеце, па је у помен на тај догађај изграђена на том мјесту данашња воденица.

􀀸 Воденица и етноресторан Студенац: У самом улазу у кратку клисуру ријеке Ловнице налази се у изузтеном природном амбијенту воденица.

МАНАСТИР ПАПРАЋА. Налази се на извору рјечице Спрече, испод планине Борогово у селу Папраћа. Ријечица Спреча са уређеним коритом тече кроз саму црквену порту манастира Благовештење, што са лијепом околином чини ово мјесто још привлачнијим за туристе и поклонике. Само име и манастира и села Папраћа, долази од биљке папрат, које има много у овом селу. Према народном предању манастир су подигли Немањићи, што је и записано у Троношком и Пећком родослову. Манастир Папраћа је задужбина жупана Вукана, најстаријег сина Стефана Немање. Садашња црква је великих димензија, има триконхосну основу, три апсиде, скучен унутрашњи и простран спољни нартекс. Има висок тамбур, ослоњен на четири пилона, носи куполу од осам прозора.На зидовима су само мањи фрагменти фрескографски квалитетног живописа, насталог средином XVl вијека.

11

4. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

4.1 Минерални ресурси

Природни потенцијали општине Шековићи су релативно мало истраживани. И поред недовољне истражености територије општине у рударско-геолошком смислу ипак су нађене следеће сировине:

􀀸 угаљ /Горњи Шековићи/,

􀀸 кварцит /Тишча/,

􀀸 руда гвожђа /неколико локација на територији општине/,

􀀸 манган /Влачићи, Мекићи, Ловница/,

􀀸 глина /за циглу и цријеп – Жељезник и Тишча/,

􀀸 украсни камен и грађевински камен /Нетек, Трново и Тишча/,

􀀸 минерална вода /Коријен, Калабаче/,

􀀸 слана вода /Коријен/.

Налазишта ових сировина и других материја указују на нужност детаљнијих рударско-геолошких истраживања. Тек након ових истражних радова моћи ће се поузданије процјенити и валоризовати подручје општине Шековићи за експлоатацију ових природних богатстава.

4.2 Земљиште

Земљиште је најважнији детреминирајући фактор развоја пољопривреде, која је је једна од кључних дјелатности руралног простора и основни облик активности његових становника, те је веома битан фактор за смањење сиромаштва5, које је, морамо признати, у овој општини значајно изражено. Такође, пољопривредна дјелатност доводи до одржавања еколошке равнотеже. Агроеколошки услови у општини Шековићи су релативно повољни за пољопривредну производњу, међутим она се данас суочава са неопходношћу санирања ратних штета и процесом транзиције из планске ка тржишној пољопривреди. У овом контексту, општина Шековићи располаже са 9952 хектара пољопривредних површина, од чега су 4 580 хиљаде оранице и баште или 46,02 % од укупног пољопривредног земљишта,

5 Сваки пети становник БиХ може се сматрати сиромашним по стандардима ЕУ. Подаци ПРСП-а стр.11.

12

око 3.000 хектара ливаде и пашњаци, а само 180 хектара воћњаци. Процјена је да на подручју општине има око 11451 хектара шума са 2,7 милиона м3 укупне дрвне масе, са годишњим прирастом од 43.000 м3.

Структура земљишта општине Шековићи

Површина (ха)

Категорија земљишта

Приватно

Државно

Укупно

Оранице и баште

4498

82

4580

Воћњаци

179

1

180

Виногради

-

-

-

Ливаде

2503

126

2629

Обрадиво земљиште

7180

209

7389

Пашњаци

1475

1088

2563

Рибњаци

-

-

-

Пољопривредно земљиште

8655

1297

9952

Шумско земљиште

2404

9047

11451

Неплодно земљиште

167

246

413

Укупно

11226

10590

21816

Из наведене табеле да се примијетизи да готово половица распложивог земљишта општине Шековићи се налази у државном власништву, што свакако може бити један од потенцијалних алата за убрзинани економски развој. Шумско земљиште заузима значајан дио територије општине Шековићи, већи дио шумског земљишта је у протеклом периоду нерационално експлоатисан, због тога би у наредном периду требало заштитити шумски простор, пошумити огољене површине, мијењати структуру шума орјентацијом на продуктивне врсте дрвета тј, требало би да општинске управа у сарадњи са другим институцијама направи програм развоја шумарства, план газдовања шумама, те заштитити, репродукује и уреди одређена шумска подручја у циљу развоја спорта, рекреације, туризма и лова. За унапређење ефикасности у коришћењу шумских ресурса, који представљају један од највећих потенцијала Републике Српске и БиХ, потребно је унаприједити систем управљања у шумарству, један од главних задатака у нреденом периоду успостављање базе података и национална инвентура шума, којом ће се утврдити стварно стање и створити основе за нову организациону структуру управљнаја шумским ресурсима. Иако је током минулог рата на простору БиХ, пољопривредно-прехрамбени сектор претрпио знатну штету, овај сектор сектор, посебно у Републици Српској, полако, али сигурно, стаје на здраве ноге и постаје један од важнијих ослонаца економије и развоја како државе, ентитета тако И поједниних

13

локалних заједница. Ако посматра�